preloader
spavanje-ljubimci

Spavati ili ne spavati, pitanje je sad

Svi smo se zapitali “da li je ovo normalno?” u nekom trenutku posmatrajući svog ljubimca kako spava. Ipak ih poredimo isključivo sa sobom, sa sopstvenom biologijom i šablonima aktivnosti. Možemo se zabrinuto obratiti veterinaru ili potražiti odgovore na internetu. Stoga smo mi ovde iz Pour Vous-a rešili da izdvojimo podatke istraživanja i da vam odgovorimo na nekoliko najčešćih pitanja na ovu temu.

Prosečnom čoveku potrebno oko 8 sati sna dnevno, što se drastično razlikuje od pasa i mačaka. Prosečna mačka spava između 12 i 16 sati dnevno (mada je dokazano da je zdravo i do 18). Prosečnom zdravom psu je potrebno oko 14 sati. Tačna potrebna količina sna može zavisiti i od drugih faktora, poput starosti i veličine životinje. Istraživanja kažu da je štenetu potrebno više sna (do 18 sati dnevno) nego odrasloj jedinki, a stariji psi mogu da spavaju čak i duže nego štenad. Isto važi i za veće vrste, poput mastifa. Što je veći pas, više mu je sna potrebno da održi zdrav nivo energije dok je budan.

Sledeći važan faktor je REM san. I ljudi ga imaju (provodimo otprilike 25% ukupnog sna u toj fazi) i on je taj koji čini da se ujutru osećamo odmorno.

To je, između ostalog, i faza u kojoj se sanja. Psi i mačke ga takođe imaju. Mačke provode čak do 30% ukupnog sna u REM fazi, za razliku od pasa, koji imaju svega oko 10%. Kako da je prepoznamo? Primetićete kako im se trzaju brkovi ili šape, kako u snu tiho reže (ili mjauču) – ili, ako sanjaju veoma živo, mogu čak i mahati nogama kao da trče. Poznato je da se dešava.

Hrkanje je takođe uobičajeno. Poput ljudi, psi i mačke hrču kada se omete strujanje vazduha kroz nazalni put ili grlo. Premda nije nužno toliko opasno kao kod nas, postoje određene vrste pasa i mačaka koje su prirodno sklonije disajnim problemima. Te takozvane brakikefalne (kratkoglave) vrste imaju širu, kratku lobanju sa kratkom njuškom – što znači da imaju kraće disajne puteve. Kod mačjih vrsta su to persijska i himalajska. Kod pasa, engleski buldog, ši-cu, mops i slično. Ako vaš ljubimac pripada nekoj od ovih vrsta, potrebno je voditi ga na redovne veterinarske preglede, kako bi se predupredili potencijalni zdravstveni problemi na koje bi hrkanje moglo da ukazuje.